Шта је у имену?

написао Ричард Сталман

Имена преносе значење; наш избор имена одређује значење онога што кажемо. Неодговарајуће име даје људима погрешну представу. Ружа било ког имена би мирисала слатко— али ако је назовете оловком, људи ће се поприлично разочарати ако покушају да пишу са њом. И ако назовете оловке “ружама”, људи можда неће схватити зашта су оне добре. Ако зовете наш оперативни систем Линуксом, то преноси погрешно значење о пореклу, историји, и сврси система. Ако га зовете ГНУ са Линуксом, то преноси тачну слику (мада не детаљну).

Али да ли ово има значаја за нашу заједницу? Да ли је важно да људи знају порекло, историју, и сврху система? Да— зато што су људи који забораве историју осуђени да је понове. Слободан Свет који се развио око ГНУ-а са Линуксом није безбедан; проблеми који су нас навели да развијемо ГНУ нису потпуно елиминисани, и они прете да се врате.

Када ја објашњавам зашто је примереније звати оперативни систем ГНУ са Линуксом него Линуксом, људи понекад одговоре овако:

Имајући у виду да Пројекат ГНУ заслужује признање за овај рад, дали је стварно вредно дискусије када људи не дају признање? Зар није важнo да је посао одрађен, а не ко га је урадио? Треба да се опустите, поносите послом који је добро обављен, а не да бринете о признању.

Ово би био мудар савет, да је ситуација таква— да је посао добро одрађен и да је време за опуштање. Да је само то истина! Али изазови су многи, и ово није време да се будућност олако схвати. Снага наше заједнице је у посвећености слободи и сарадњи. Коришћење имена ГНУ са Линуксом је начин да људи подсете сами себе и да информишу друге о овим циљевима.

Могуће је писати добар слободан софтвер без да се мисли о ГНУ-у; много доброг посла је урађено и у име Линукса. Али “Линукс” је асоциран од кад је први пут смишљено име са филозофијом које није посвећена слободи сарадње. Како бизниси све више буду користили име, имаћемо све више проблема да га повежемо са духом заједнице.

Велики изазов будућности слободног софтвера долази од тежње компаније “Линукс” дистрибуција да додају не-слободан софтвер ГНУ-у са Линуксом због једноставности и моћи. Сви главни комерцијални ствараоци дистрибуција раде то; нико не прави дистрибуцију која је тотално слободна. Многи од њих не означе јасно не-слободне пакете у својим дистрибуцијама. Многи чак развијају не-слободан софтвер и додају га систему. Неки га безобразно рекламирају као “Линукс” систем који је “лиценциран по месту”, која даје кориснику исто слобода као и Микрософт Виндовс.

Људи оправдавају додавање не-слободног софтвера у име “популарности Линукса”—ефективно, вреднујући популарност више од слободе. Понекад се ово отворено признаје. На пример, Часопис Вајерд каже Роберт МекМилан, едитор Линукс Магазина, “мисли да би покрет ка софтверу отвореног кода требао да се подстакне техничким, пре него политичким, одлукама.” И Колдерин ГИД отворено подстиче кориснике да одустану од циља слободе и да уместо тога раде на “популарности Линукса”.

Додавање не-слободног софтвера систему ГНУ са Линуксом би можда повећао популарност, ако би популарношћу сматрали број људи који користе неки ГНУ са Линуксом у комбинацији са не-слободним софтвером. Али у исто време, то имплицитно охрабрује заједницу да прихвати не-слободан софтвер као добру ствар, и да заборави слободу као циљ. Нема сврхе да возите брже ако не можете да останете на путу.

Када је не-слободан “додатак” библиотека или програмски алат, то може постати замка за програмере слободног софтвера. Када пишу слободан софтвер који зависи од не-слободнот пакета, њихов софтвер не може бити део потпуно слободног система. Мотиф и КјуТи су на овај начин у прошлости заробили велики део отвореног софтвера, стварајући проблеме чије решавање је одузело године. Проблем Мотифа још није потпуно решен, јер ЛесТиф захтева мало дорађивања (молимо волонтирајте!). Сан-овa не-слободна имплементација Јаве сада има сличне последице: Замка Јаве (Историјска примедба: У Децембру 2006-е Сан је био у сред поновног објављивања своје Јава Платформе под ГНУ ОЈЛ-ом.)

Ако наша заједница настави да се креће у овом правцу, то би могло променити будућност ГНУ-а са Линуксом у мозаик слободних и не-слободних компоненти. Пет година од сада, ми ћемо сигурно имати доста слободног софтвера; али ако нисмо пажљиви, тешко ће бити користан без не-слободног софтвера који ће корисници очекивати да нађу уз њега. Ако се ово деси, наша кампања за слободу ће бити неуспела.

Да је објављивање слободних алтернатива питање само програмирања, решавање будућих проблема би могло бити лакше како се програмерски потенцијал наше заједнице повећева. Али ми се суочавамо са препрекама које прете да отежају ово: закони који забрањују слободан софтвер. Како се софтверски патенти нагомилавају, и како се закони као што је ААПДМ користе да забране развој слободног софтвера за важне послове као што је гледање ДеВеДе-ова или слушање РиалАудио стримова, наћи ћемо се без јасног начина борбе против патентираних и тајних формата података, осим да одбацимо не-слободне програме који их користе.

Суочавање са овим изазовима ће захтевати много различитих врста напора. Али оно што нам највише треба, да се суочимо са изазовима, јесте да запамтимо циљ слободе и сарадње. Не можемо очекивати да ће сама жеља за моћним, поузданим софтвером мотивисати људе да улажу велике напоре. Треба нам одлучност коју људи имају када се боре за своје слободе и за своје заједнице, одлучност да се истраје годинама, и да се не одустане.

У нашој заједници, овај циљ и ова одлучност потичу углавном од Пројекта ГНУ. Ми смо ти који причају о слободи и заједници као о нечему вредном чврстог залагања; организације које причају о “Линуксу” обично не кажу ово. Часописи о “Линуксу” су обично пуни огласа за не-слободан софтвер; компаније које пакују “Линукс” додају не-слободан софтвер систему; друге компаније “подржавају Линукс” са не-слободним апликацијама; корисничке групе за “Линукс” обично позивају продавца да представља те апликације. Главно место где ће људи у нашој заједници вероватно да се сусретну са идејом слободе и одлучности, јесте Пројекат ГНУ.

Али када се људи сусретну са њом, дали ће је схватити?

Људи који знају да користе систем који је произишао из Пројекта ГНУ могу видете директну везу између себе и ГНУ-а. Они неће аутоматски да се сложе са нашом филозофијом, али ће барем видети разлог да озбиљно размисле о њој. Супротно томе, људи који сматрају себе “Линукс корисницима”, и верују да је Пројекат ГНУ “развио алате који су се показали корисним у Линуксу”, типично виде само индиректну везу између себе и ГНУ-а. Они ће вероватно само игнорисати ГНУ филозофију када се сусретну са њом.

Пројекат ГНУ је идеалистичан, и свако ко данас подстиче идеализам се суочава са великом препреком: распрострањена идологија охрабрује људе да одбаце идеализам као “непрактичан”. Наш идеализам се показао као ванредно практичан: то је разлог што имамао слободан оперативни систем ГНУ са Линуксом. Људи који воле овај систем би требало да знају да га је наш идеализам учинио могућим.

Да је “посао” стварно завршен, да није ништа у питању осим признања, можда би било мудрије да се ствар остави на миру. Али ми нисмо у тој позицији. Да бисмо инспирисали људе да ураде посао који треба да се заврши, ми треба да будемо признати за посао који је већ урађен. Молимо помозите нам тиме што ће те звати оперативни систем ГНУ са Линуксом.

---

Овај есеј је објављен у књизи Слободни софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана.